JooMix - Joomla templates CMS Joomla Help

Banner

zilnik bioŽelimir Žilnik (rođen 1942. godine, živi i radi u Novom Sadu), autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima. Nakon završenih studija prava, od samog starta profesionalnog rada na filmu, okrenut savremenim temama koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice (Žurnal o omladini na selu, zimi (1967)Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava (1968)Nezaposleni ljudi (1968)Lipanjska gibanja (1968)Crni film (1971)Ustanak u Jasku (1972).

Studentske demonstracije 1968. godine, i veliki potres iste godine, posle okupacije Čehoslovačke, tema su i Žilnikovog prvog igranog filma Rani radovi (1969), nagrađenog Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu, kao i sa četiri nagrade u Puli iste godine.

Nakon problema sa cenzurom u Jugoslaviji, te zaustavljanja rada na narednom igranom filmu Sloboda ili strip (1972), u produkciji novosadskog Neoplanta filma, Žilnik sredinu sedamdesetih godina provodi u Nemačkoj, radeći nezavisne filmove - sedam kratkih filmova  i dugometražni igrani film  Raj (1976). Ti filmovi su medju prvima tretirali temu gastarbajtera u Nemačkoj, te se i danas pokazuju na retrospektivama i simpozijumima.

Po povratku u zemlju, od kraja sedamdesetih režira seriju dobro primljenih televizijskih filmova i doku-drama, za Televiziju Beograd i TV Novi Sad (Bolest i ozdravljenje Bude Brakusa (1980), Vera i Eržika (1981), Dragoljub i Bogdan (1982), Prvo tromesečje Pavla Hromiša (1983), Stanimir silazi u grad (1984), Beograde dobro jutro (1986), seriju Vruće plate (1987), Bruklin- Gusinje (1988), Stara mašina (1989), Crno i belo (1990) i dr. Pomenuti naslovi su nagrađivani na televizijskim festivalima u zemlji i inostranstvu.

U saradnji televizije i filmskih radnih zajednica nastaje i nekoliko igranih filmova, sredinom osamdesetih: Druga generacija (1984), Lijepe žene prolaze kroz grad (1985) i Tako se kalio čelik (1988) - koje u fokusu imaju nagoveštaj političkih i socijalnih promena, kao i nadolazećih tenzija u zemlji.

Tokom devedesetih, u nezavisnim filmskim i medijskim produkcijama realizuje niz igranih i dokumentarnih filmova na temu kataklizme na Balkanu (Tito po drugi put medju Srbima (1994), Marble Ass (1995), Do jaja (1997), Kud plovi ovaj brod (1998) i dr. Filmovi su dobili najznačajnije nagrade na tadašnjim domaćim festivalima (Herceg Novi, Palić, Novi Sad, Sopot). Uz relevantu internacionalnu televizijsku distribuciju, filmovi iz ovog perioda pokazani su i na brojnim međunarodnim festivalima, a na Berlinalu 2005. godine Marble Ass je dobio značajnu nagradu 'Teddy Bear'.

Slom sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama centralne i istočne Evrope,  problemi izbeglištva i migracija u novonastalim okolnostima proširene Evrope - okvir su tematskog ciklusa započetog filmovima Tvrdjava Evropa (2000)Kendi se vraća kući (2003)Gde je Kenedi bio dve godine? (2005), Evropa preko plota (2005)Dunavska sapunska opera (2006)Kenedi se ženi (2007)Stara škola kapitalizma (2009)Jedna žena – jedan vek (2011)Pirika na filmu (2013)Destinacija_Serbistan (2015) i Najlepša zemlja na svetu (2018).

Žilnikov rad na filmu bio je predmet niza inostranih retrospektiva održanih tokom prethodnih nekoliko godina: Cinemateca Argentina, 2018; Mar del Plata Int. Film Festival, 2017; Anthology Film Archive, New York & Harvard Film Archive, 2017; Ankara Int. Film Festival, 2016; DocLisboa, 2015; Arsenal, Berlin, 2015; Int. Film Festival, St. Petersburg, 2015; Cinusp, Sao Paulo, 2014; Thessaloniki Int. Film Festival, 2014, itd.

Od 2010. godine, brojni Žilnikovi radovi uvršteni su u kolekcije inostranih  art galerija i muzeja savremene umetnosti, uz učešće autora na značajnim internacionalnim umetničkim manifestacijama (Documenta, Kasel, Nemačka; Sharjah Biennial, Ujedinjeni Arapski Emirati; Venice Biennale, Italija; ICA London & Nottingham Contemporary, Velika Britanija; National Gallery of  Art, Vašington, SAD; Museum Moderner Kunst, MUMOK, Beč, Austrija; Museu d’Art Contemporani de Barcelona, MACBA, Španija; Centre Pompidou, Pariz, Francuska; Museo Universitario Arte Contemporaneo, Meksiko Siti, Meksiko, itd.

Uz kontinuirani rad na filmskoj produkciji, Žilnik se od 1997. godine bavi i pedagoškim radom - mentor je i izvršni producent niza međunarodnih filmskih radionica za studente iz regiona jugoistočne Evrope; od  2006. godine, angažovan je kao gostujući predavač na nekoliko inostranih filmskih škola na univerzitetima u Velikoj Britaniji, SAD i Sloveniji.